Užurbano smo se pripremali za naš prvi nastup na nekom javnom dešavanju. I pored dugačkog spiska potrebnih stvari i obaveza koje je trebalo da se izvrše i koje su mi potpuno okupirale misli, nisam mogla da utišam uzbuđenje i strepnju da li će sve dobro da ispadne.
Već sa postavkom štanda, opuštena atmosfera i žamor dobro raspoloženih ljudi su izbrisali sve unutrašnje strahove. Dosta ljudi je probalo naše prelive, a najzanimljivija su bila deca koja vole ljuto. Deca koja vole ljuto? Da, i meni je bilo čudno i beskrajno zabavno. Krajnje ozbiljni bi bocnuli sir i zatražili da im dodam malinu, mrmljajući kako je dobro 🙂
Ceo doživljaj je upotpunila nadolazeća jesen. Uveče, kada je zašlo sunce, prigrlila sam jaknu i počela da cupkam, jer je u bašti Doma Vojske zasvirao bend rok muziku iz naše mladosti.
Oko mene su uglavnom sa ove naše strane štanda bila lica srednjih i onih malo jačih godina, iskusnih godina, rekli bi. Možda su sva ta lica u duši očekivala da će sa vremenom i iskustvom prelaziti u neke mirnije i mudrije vode. A meni se čini da tek sada predstoji neko vreme borbe, pa se onda pitam, da li smo svi sa ovim nedaćama koje vladaju svuda oko nas, na nekoj životnoj prekretnici?
Sve u svemu, Novosadski noćni bazar, jubilarni dvadeseti, a nama prvi po redu, ispunio je sva očekivanja.
Ja sam probala medju prvima i mogu slobodno da kazem ,da to je to.Sir i ljuti dzem prava kombinacija.Hvala Danijeli sto nam je priblizila njena lepa iskustva .Puno srece.Vesna H.